Letela sam! Prošle nedelje. San svake kokoške neletačice ovaj put se ostvario. Paraglajding u Vršcu - sjajan dodatak nečemu što je bio gotovo u potpunosti (ne baš sasvim) savršen vikend sa drugaricama. U petak nas je kiša pratila na putu, no, nema tog letnjeg pljuska koji može da mi pokvarizezanje - kad sam za zezanje raspoložena. Nas pet i naša domaćica u nekom podzemnom klub, Amsterdam ako se ne varam. Malo zagušljivo, malo DJ brljavi, ali ambijent sjajan a mi u elementu. Hektolitri sve to.Sutra letimo.

Zaglavile smo pošteno, zatvaramo klubove kao i obično, dok lopatu ne uzmu da nas poteraju... Ujutro mamurluk prebijamo pivom. taksijem do pola puta, ostatak do vrha Vršačkog brega prelazimo peške... uh... sunce ubija, ali ima vetra... srećom ili ne baš...

Na vrhu kod kule, razvlačimo se ko mačke po toplim stenama (eh, dečaci, da smem slike da vam pustim - nego nisam tražila dozvolu :grin:) Instruktor deluje trustworthy (koja beše naša reč?), prijatan lik... čekamo da se vetar smiri, ne možemo leteti po jakom vetru... Delimo pivo, dva, tri, dok čekamo... I čokoladne zanimacije razne, tek toliko da nadoknadimo kalorije izgubljene penjanjem :grin:

Instruktor nas pita za kilažu, khm, khm, 146 je naj od svih... imam krupne koske, jbg... Zbog jačine vetra najteža leti prva... JEEEEE! Nekad u životu je dobro biti najteža, likujem... dok ne vidim lika koji poleće pri jakom udaru vetra - koji ga sa stene baca uvis 20 metara! SMRZZZZZ! A-uh, više mi ne deluje baš tako naivno... Adrenalin nas radiiiiiiiiii, i još jedno pivo i ponovo sam u elementu! Ipak, vetar ne slabi, i odlažemo letenje za sutra... Pravac jezero!

Opet izležavanje, čips da zavara glad, pivo, dečaci u kupaćkim gaćkama i ženske priče... Da li je bolje u vodi ili ne ;) Opraštamo se od Pej dži koja ima obaveze u bg, ostaje nas pet... palimo na večeru u kuću J.Sterije Popovića... On je odsutan, opravdano.... Cool mestašce, večeramo u dvorištu pod suncobranima, uz tamburaše sa zvučnika... "Govori se da me varaš" i-haaaj!  Jedem sarmice od pirinča u vinovom listu, post je a restoran je pri crkvenoj opštini... Neopisivo ukusno! Ipak, F. donosi ćevape iz obliženjeg kioska hehehe

Malo odmora, tuširanje u stanu, pa pravac grad... Posle premišljanja, upadamo u Staru furunu... Većina nas se nije mazala pa smo izgorele ko idioti - ličimo na indijansko pleme, moj sitroti dekolte (šmrc) ko u žene seljanke sa njive... Sa njivu te ostavljam, što bi reko Bajaga... Pijem votku tonik, osvežava... Sve smo malo down, iscrpelo nas penjanje, ali što nema tog umora koji ne može da se preseče "tečnim kokainom" - naručujem tekilu... Konobari su bolno spori, prelazimo u Amsterdam... UUUUUH! ja sam u elementu, đuskala bih dva dana! Ostale su umornije, teraju me kući u pola četiri :( Srećom, jer sutra ne bih ustala...

Doručkujemo sjajan sendvič i krećemo, ovaj put kolima skroz do vrha (YES!) Nije nam do piva ovaj put, ali me tekila od sinoć još drži u sjajnom raspoloženju... Nažalost, vetar je takav da sad letimo od najlakše ka najtežoj... dakle letim poslednja... jedva čekam... I konačno, moj momenat... Nema nazad, ne želim nazad... Intimno iskustvo skroz, nemam reči da podelim... Mogu vam ponuditi samo slike...

O ostatku dana ne želim ovom prilikom... Veliki ljubac za F. T. A. i B. :)