Glasala sam PROTIV Tomislava Nikolića. Po svojoj savesti, baš onako kako su mi poručili iz stranke kojoj najviše verujem. Hvala zbog toga što su mi ovo olakšali.

Jos 10ak minuta i zatvaraju se izborne jedinice. Kad sam ja isla dansda glasam red je bio ko nekada za zejtin. Nadam se da su se svi toga setili i dobro porazmislili za koga ce da glasaju.

OK, znam dosta vam je i izbora i izbornih kampanja (znam, al' ne razumem)!

Predizbornu kampanju januarskih izbora za predsednika Republike Srbije obeležille su mržnja i fizički napadi na aktiviste i aktivistkinje političkih partija, čak i pokušaji ubistva.

Nedostatak elementarne kulture i tolerancije, čak i one, najmanje „da se pokažemo fini“ u Srbiji, očigledno ne može da zaživi.

Pored toga, većina kandidata, pa i Tadić i Nikolić koji su ušli u drugi krug, o rešavanju problema nasilja i diskriminacije govore u frazama. Ovakva retorika i prazna obećanja, ne samo da ne stvaraju prostor za „nadu u bolje sutra“, već direktno omalovažavaju rad i angažman aktivista/kinja za mir i ljudska prava. Osobe koje su tokom ratova rasplamsavale različte vrste mržnje ili bile deo sličnih sistema, danas nas pozivaju na mir i nenasilje. Kako da im verujemo?

Ovakvim licemernim nastupima ne samo da je izneverana slika demokratije, već su poniženi svi ljudi koji su se tokom poslednjih dvedeset godina i više neprestano zalagali da ova zemlja postane dobro mesto za sve.

Queeria – Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti kaže NE i poziva vas da 3. februara izađete i glasate za svoju ljubav.

Jednom je moj bivši, dok smo gledali vesti rekao nešto jako pametno, tad i nikad više: „Zašto kod nas nema ljubavnih afera i seks skandala među političarima? Na sledećim izborima glasam za onog koji bude švaler“. I eno ga još uvek politički apstinira. Ako zanemarimo aferu general Vuk Obradović pokušao da siluje Ljiljanu Nestorović, cepao joj čarape i bluzu, mi skoro i da nismo imali političke seks afere (general oslobođen optužbe). Takođe zanemarujem što nas političari svakodnevno jebuckaju u zdrav mozak, neki nežnije, neki grublje, zavisi ko kako voli, jer se ni to ne može smatrati političkom seks aferom. Ne mogu a da se ne zapitam, pa jesu li naši političari tako nesposobni (kada pogledam premijera rekao bih da jesu), ili su toliko bogougodni pa to ne čine (kada pogledam Velju Ilića rekao bih da jesu), ili se samo dobro kriju (kada pogledam ostale, nešto mi je tu sumnjivo).

Beograd, danas...

"Gde si Maro, čoveče, nema te sto godina?! Šta ima? Kako si?" - ushićeno pozdravi Aleksa nekadašnju drugaricu iz klupe.

Protiv svoje volje Hanukkah i novogodišnje praznike proveo sam upoznajući se sa predsedničkim kandidatima - kao da ih do sada nisam dovoljno dobro upoznao. Mislim da su namerno tempirali izbore za novogodišnje i božićne praznike kako bi ih upropastili. I prošle godine je bilo tako. Umesto da mi kroz odžak upadne Mladić Mraz, upadali su mi predsednički kandidati. Ali ovo nije blog „Kako su predsednički kandidati ukrali Božić“. Ne.

Nakon što sam se satima družio sa predsedničkim kandidatima – najviše sa Veljom kao što se može videti – došao sam do zaključka da svim srcem, svim organima (naročito maestralnim), svim noktima i živcima, svim dlakama i svim prstima treba glasati za Tomu Nikolića – grobara iz Kragujevca.