Kraj koncerta dočekah mokar od znoja i piva koje se prosipalo na sve strane... Napuštam prve redove, probijajući se kroz masu koja očekuje sledeći bend... Stojim leđima okenut bini, dok drug pokušava da me upozna s nekim... Pričaju o muzici, koncertu... Ne slušam ih više...

Postoje trenuci kada neke do tada važne stvari postaju potpuno nebitne... Taj pogled je učinio sve ostalo nebitnim... Zaboravih zašto sam tu... Par metara ispred mene ugledah najlepši pogled ikada... Činilo mi se da bi taj pogled bio isti i kad bi posmatrala neku preciznu operaciju pokušavajući da zapamti svaki korak, ali i kad bi gledala nešto s popunom ravnodušnošću...

  Soba je bila zagusljiva od izmaglice nejasnih emocija.

Krajolik je izgledao potpuno van vremenski.Uvek sam smatrao da je jutro najgori deo dana,ali svitanje je potpuno drugacije.Narocito ako se krecete u smeru suprotnom od vecine....smeru ka kuci.Paun je

Beograd, danas...

"Gde si Maro, čoveče, nema te sto godina?! Šta ima? Kako si?" - ushićeno pozdravi Aleksa nekadašnju drugaricu iz klupe.

Podstaciaci misha da pamti nije ni malo teshko.Pustish mu par elektroshokova i stvar je reshena.Isto je i sa ljudima,samo shto ljudi nekako te elektricne impulse nerado provode kroz svoje telo.Nista n

Jednog dana, Bog stvori psa i rece mu: "Sedi ceo dan ispred vrata svoje kuce i laj na prolaznike. Za to cu ti dati 20 godina zivota."

Stari profesor u dekadentnoj ikonografiji Oskara Vajlda je proshetao obalom.Samo je taj shtap,sa kuglom na vrhu,josh uvek odavao elegantnost.Krzneni okovratnik kaputa,umashcen i slepljen od decenij

1.

             On misli da je red došao na njega. Misli da ću sada postati njegova. Oprezno plete paukovu mrežu iznad moje glave.

U neka davna vremena u jednoj maloj zemlji na Bliskom istoku življaše jedan sultan, veoma moćan i veoma bogat čovek, ali veoma sujeveran.