Sedeo sam na toj odvratnoj metalnoj staničnoj klupi na autobuskoj stanici.
Bilo je hladno. Padala je kiša. Ne bi bilo toliko hladno da nije duvao jezivo hladan vetar.

Na velikoj raskrsnici se pokvario semafor. Valjda od vlage. Pada kiša.
Sve tri boje semafora za automobile i obe semafora za pešake svetle u isto vreme. 
Gužva nastade za čas.

Na čošku stoji namrgodjeni starac.
Pod rukom drži presavijene novine.
S vremana na vreme ih rasklopi i čini se s pažnjom čita. Onda ih opet sklopi i stavi pod mišku.

Taman sam pomislila da ce sunce da potraje, kad ono opet smoran dan za samoubistvo...
ili mi se samo spava...:))

ma kako bre moze se??? stigla sam u Moskvu - na drugi aerodrom nego sto je pisano u karti, vozac mi je cekao na drugom, vozili smo do grada (!) vise sata kroz guzvu i KISU!!!